Свако од нас има свој животни пут, али на том путу често налазимо трагове из прошлости наших родитеља и предака. Оно што чини овај концепт тако важним и дубоким је чињеница да многи од нас нису свесни колико наше поступке, емоције и реакције обликују нешто што је заправо пренето из претходних генерација. Овај феномен се назива генерацијски скрипт, а одсуство свести о њему може нас оставити у стању потпуне несвесности и конфузије у односу на нашу личну судбину. Шта је генерацијски скрипт? Генерацијски скрипт је нешто попут живота унутар "неписаних правила" која нам се преносе са генерације на генерацију. Ова "правила" не долазе у виду јасно дефинисаних поука или савета, већ у облику порука које добијамо, како од наших родитеља и старатеља, тако и од друштвеног окружења у којем одрастамо. Често се односе на то како се носити са емоцијама, какви су очекивани односи у породици, шта значи бити успешан или слаб, и како се односимо према себи и другима. Скрипт није само емоционални, већ и понашајни код који нас понекад чини да делујемо на начине који су нам нејасни. Понекад се, несвесно, одлучујемо за…

Transakciona analiza (TA) je teorija koja nam pomaže da razumemo sebe i svoje odnose sa drugima. Razvio ga je Erik Bern, Kanađanin koji je svoje ideje objavio 1960-ih i 1970-ih. Jedna od njegovih ključnih ideja je koncept „životnog scenarija“, koji je plan koji pravimo u detinjstvu da bismo zadovoljili naše potrebe. Međutim, kako starimo, ovaj životni scenario može postati ograničavajući i sputavati nas. Cilj terapije je, prema Bernu, da postavi novu misiju na zivotnom putu i da preuzmemo kontrolu nad našim životima.Ključni deo TA teorije je koncept ego stanja, koja su roditelj, odrasla osoba i dete. Ova ego stanja nam pomažu da razumemo šta se dešava u nama i kako komuniciramo sa drugima.Koja je razlika između ego stanja?Ego stanja su načini na koje mislimo, osećamo i ponašamo se, čine našu ličnost u datom trenutku. Postoje tri ego stanja: Roditelj, Odrasli i DeteEgo stanje roditelja odnosi se na ponašanja, misli i osećanja koja su kopirana ili naučena od naših roditelja ili drugih roditeljskih figura. Ove ličnosti su  imale moć, autoritet ili uticaj na nas tokom našeg detinjstva.Ego stanje odraslih deluje ovde i sada i racionalno obrađuje informacije zasnovane…

Online psihoterapija Promena je neizbežna i sveprisutna u ljudskom iskustvu. To važi i za psihološko savetovanje, koje je doživelo dramatične promene u poslednjim decenijama. Tehnološki napredak i digitalizacija su transformisali način pružanja psihološke pomoći, otvarajući nove mogućnosti i inovativne pristupe terapiji. Online psihoterapija i upotreba virtuelne realnosti su dva primera ovih promena, donoseći sa sobom prednosti, ali i etičke izazove. Online psihoterapija je proces psihoterapije koji se odvija putem digitalnih platformi. Ova vrsta terapije omogućava pristup osobama koje se ne mogu lično pojaviti na sesijama, zbog geografskih ili drugih ograničenja. Dostupnost i fleksibilnost su ključne prednosti online terapije, omogućavajući klijentima da se uključe u terapeutski proces iz udobnosti svog doma i prilagode sesije svom rasporedu. Osim toga, online komunikacija može olakšati otvaranje i smanjiti inhibicije kod klijenata. Međutim, online terapija nije za svakoga, s obzirom na tehničke zahteve i preferencije klijenata. Terapeuti takođe moraju biti obučeni za pružanje usluga online i osigurati sigurno i etičko okruženje za terapiju. Virtuelna realnost u terapijske svrhe: Virtuelna realnost (VR) je tehnologija koja pruža mogućnost korisnicima da budu prisutni u virtuelnim okruženjima. U terapiji, VR se koristi za izlaganje…

Шта је животни сценарио? У школи психотерапије која се зове трансакциона анализа или ТА, животни сценарио је несвесни животни план направљен у раном  детињству. Кључна карактеристика скрипта је да се састоји од одлука, што значи да је заснована на  одређеним одлукама које сте донели у раном детињству  о себи, другима и свету око  вас. На пример, „ја сам нељубазан“, „никада нећу   бити довољно добар“, „други људи су себични“, „други  људи су бољи од мене“, „живот нема смисла“,   „живот је тежак“. Хајде да погледамо пример  животног сценарија у акцији, Колеге се опраштају једни од других на крају радниг дана, али особа X је на тренутак игнорисана, сасвим несвесно, она тада ступа у контакт  са својим уверењима о неприпадности и осећајући се одбаченом, тада се осећа узнемирено и плачљиво и жури кући не разговарајући ни са ким. Док одлази, сећа се догађаја у школи  када су се друга деца сакрила од ње на игралишту и тако се петља повратних информација затвара и појачава  њена сценаристичка уверења о неприпадности и одбацивању. Њен животни сценарио има дубок и  несвесан утицај на то како она живи свој живот као  одрасла особа, њен сценарио утиче на одлуке које  доноси, како види себе, како се понаша и  …

Evo nekoliko praktičnih saveta koji bi mogli pomoći detetu  koje odbija da jede: Ponudite mu raznoliku hranu Ponudite detetu raznovrsnu hranu, uključujući voće, povrće, meso, žitarice i mlečne proizvode. Pobrinite se da uključite hranu koju dete voli, ali i da mu ponudite novu hranu kako bi se naviklo na nove ukuse. Ne prisiljavajte dete da jede Nemojte prisiljavati dete da jede. To može dovesti do negativnog stava prema hrani i može dovesti do problema sa hranom kasnije u životu. Umesto toga, ponudite mu hranu i pustite ga da odluči kada će jesti. Učinite obrok zabavnim Pokušajte da napravite obrok zabavnim i interesantnim. Možete ga uključiti u pripremu hrane, zajedno odabrati recepte ili koristiti šarene tanjire i pribor za jelo. Neka dete samo odabere svoju hranu Dozvolite detetu da samo odabere hranu koju želi jesti. Možete mu ponuditi izbor hrane i ohrabriti ga da bira ono što mu se sviđa. Budite strpljivi Budite strpljivi sa detetom koje odbija da jede. To može biti frustrirajuće, ali nemojte izgubiti strpljenje i ne dajte mu da primeti vašu frustraciju. Nastavite da mu nudite hranu i pokušajte da napravite obrok…

Psihologija igra ogromnu ulogu u određivanju iskustva koje posetilac web sajta ima. Optimizacija dizajna web stranica koja koristi neke od principa psihologije i neuro marketinga ima značajan uticaj na stopu konverzije vašeg vebsajta. Poznavanje načina na koji funkcioniše ljudski mozak i psihologija koja stoji iza akcija od suštinskog je značaja za navođenje ljudi da kliknu na dugme poziva na akciju na vašoj web lokaciji i da se osigura da vaš CRM-sistem odn. upravljanje odnosima sa klijentima bude ispunjen svežim tragovima. Trenutno se sprovodi mnoštvo istraživanja iz oblasti psihologije, što nam omogućava uvid u psihološke cake koji će posetioce vaše web stranice podstaknuti za akciju. Evo liste strategija koje biste trebali imati na umu prilikom dizajniranja vaše web stranice. Ne dozvolite ometanje dizajna. Prema teoriji kognitivne obrade informacija, verovatnije je da će čovek veći značaj pridavati jednostavnijim zadatacima koji zahtevaju manje naprezanja u odnosu na složen zadatak koji zahteva više mentalne obrade. Ako se na vašem sajtu lako razume i intuitivno kreće, šanse za konverziju se povećavaju. Naš mozak se bori sa haosom. Principi minimalističkog dizajna osiguravaju da izgleda da na vašoj stranici elementi ne smetaju…

Asertivni treing ima za cilj da podstiče samopouzdanje i pruži znanja i veštine potrebne za ostvarivanje zdravih međuljudskih odnosa. Ključni termini: Asertivna osoba nesmetano izražava svoje mišljenje, osećanja i uverenja, na način koji je socijalno adekvatan i ne ugrožava prava i vrednost drugih. Asertivna poruka izražava i opisuje osobu, a izrečena je bez ponižavanja i degradiranja drugoga. Agresivna osoba takođe nesmetano izražava svoje mišljenje, osećanje i uverenja, ali na način koji uvek ugrožava prava i vrednost drugoga. Cilj agresije je uspostavljanje kontrole nad situacijom i ljudima, demonstracija moći, dominacija i postizanje pobede nad drugom osobom. Pasivna osoba narušava svoja prava i vrednosti, ne poštuje svoje potrebe i želje, ne postavlja granice u odnosu na druge ljude, u komunikaciji je nesigurna i anksiozna, često nije u stanju da preuzme odgovornost za svoje postupke. Njen cilj je da zadovolji drugog i da po svaku cenu izbegne konflikt. Tematske celine: Učenje o razlikama između asertivnosti i agresivnosti i pasivnosti i ljubaznosti;Učenje o asertivnim pravima;Redukovanje kognitivnih prepreki i uloga koje sprečavaju asertivno ponašanje;Razvijanje asertivnh veština i tehnika: Kako se zauzeti za sebe i svoje ciljeve na način koji nije…

Ono što se često dešava, naročito kod depresivnih osoba, jeste da donose netačne zaključke čiju osnovu čine iracionalna uverenja (misli). Ove greške u mišljenju (kognitivne distorzije) smatraju se uzrokom emocionalnih poremećaja (kakvi su depresija, anksiozni poremećaj) ili bar putokazima ka iracionalnim uverenjima koja poremećaje potkreplju. Vrlo često ovih grešaka uopšte nismo svesni pa tako ne možemo ni da ih promenimo. Ako želimo da osećanja koja doživljavamo budu realistična kako bi čak iako nisu prijatna ipak radila za nas, a ne protiv nas, jedan od koraka jeste osvešćivanje grešaka koje u mišljenju pravimo. Ovim tekstom skrenućemo vam pažnju na one najtipičnije: 1. SKAKANJE NA ZAKLJUČAK - zaključak izveden iz pojedinačnog slučaja. Ovakvi zaključci nemaju dovoljno argumenata koji ih podržavaju, a nekada su toliko iracionalni da kontriraju objektivoj realnosti. Često u su formi “proricanja sudbine” ili “čitanja misli” - na primer: “Nisu me pozvali na žurku danas - nikad neću imati društvo!” “Misliće da nisam normalna kad me vide samu u pozorištu.”   2. FOKUSIRANJE NA NEGATIVNO - preterana generalizacija, zanemarivanje pozitivnog. Slikovito bi se moglo reći da osobe koje na ovaj način razmišljaju, kao da imaju…

Svako od nas je osetio manje ili više bola koji je proizišao iz odnosa sa roditeljima. Tako će biti i kod naše dece. Sebi dodatno možete otežati situaciju zahtevom da morate oprostiti roditeljima za određene postupke. Ova vrsta opraštanja se neće desiti zato “što tako treba”, već kroz proces koji ima svoje faze. Prvi korak ste napravili kada postanete svesni da Vaše određene teškoće proizilaze iz odnosa sa roditeljima. Dalje sledi faza ljutnje, koja je zdrava i potrebna. Da se konačno oslobodite odgovornosti koja Vam ne pripada. Traje duže ili kraće, koliko Vam je potrebno. Posle toga obično ide faza dolaženja u kontakt sa tugom koju ste osećali zbog različitih uskraćenosti kojima ste bili izloženi. Zatim prevazilaženje zabrana koje su Vam upućene. I početak stvarnog življenja u tom segmentu Vašeg života. Tek nakon toga možete autentično razumeti razloge zbog kojih Vaši roditelji nisu adekvatno odgovarali na Vaše potrebe i oprostiti im. Na psihoterapiji možete efikasno proći kroz ovaj proces.

  Ako ne razumete čemu služi Vaš stid…. Ili se pitate otkud to da Vaš stid nestane u odnosu sa nekim, kada Vam više nije stalo do odnosa…. Onda je ova informacija važna za Vas: Stid je manifestacija nesvesne nade da ce druga osoba preuzeti odgovornost da popravi odnos.   obično se stidimo kada se ne osećamo prihvaćeno. Jedna od funkcija stida je da odobrovolji značajnu drugu osobu, koja nije prihvatajuća. Jer iole dobronamerni ljudi obično postanu mekši prema postiđenim osobama. Kada odnos prestane da bude važan, onda više nije potrebno da pokušavamo ili da se nadamo da možemo uticati na nekoga da nas prihvati takve kakvi jesmo.