Шта је животни сценарио? У школи психотерапије која се зове трансакциона анализа или ТА, животни сценарио је несвесни животни план направљен у раном  детињству. Кључна карактеристика скрипта је да се састоји од одлука, што значи да је заснована на  одређеним одлукама које сте донели у раном детињству  о себи, другима и свету око  вас. На пример, „ја сам нељубазан“, „никада нећу   бити довољно добар“, „други људи су себични“, „други  људи су бољи од мене“, „живот нема смисла“,   „живот је тежак“. Хајде да погледамо пример  животног сценарија у акцији, Колеге се опраштају једни од других на крају радниг дана, али особа X је на тренутак игнорисана, сасвим несвесно, она тада ступа у контакт  са својим уверењима о неприпадности и осећајући се одбаченом, тада се осећа узнемирено и плачљиво и жури кући не разговарајући ни са ким. Док одлази, сећа се догађаја у школи  када су се друга деца сакрила од ње на игралишту и тако се петља повратних информација затвара и појачава  њена сценаристичка уверења о неприпадности и одбацивању. Њен животни сценарио има дубок и  несвесан утицај на то како она живи свој живот као  одрасла особа, њен сценарио утиче на одлуке које  доноси, како види себе, како се понаша и  …

Evo nekoliko praktičnih saveta koji bi mogli pomoći detetu  koje odbija da jede: Ponudite mu raznoliku hranu Ponudite detetu raznovrsnu hranu, uključujući voće, povrće, meso, žitarice i mlečne proizvode. Pobrinite se da uključite hranu koju dete voli, ali i da mu ponudite novu hranu kako bi se naviklo na nove ukuse. Ne prisiljavajte dete da jede Nemojte prisiljavati dete da jede. To može dovesti do negativnog stava prema hrani i može dovesti do problema sa hranom kasnije u životu. Umesto toga, ponudite mu hranu i pustite ga da odluči kada će jesti. Učinite obrok zabavnim Pokušajte da napravite obrok zabavnim i interesantnim. Možete ga uključiti u pripremu hrane, zajedno odabrati recepte ili koristiti šarene tanjire i pribor za jelo. Neka dete samo odabere svoju hranu Dozvolite detetu da samo odabere hranu koju želi jesti. Možete mu ponuditi izbor hrane i ohrabriti ga da bira ono što mu se sviđa. Budite strpljivi Budite strpljivi sa detetom koje odbija da jede. To može biti frustrirajuće, ali nemojte izgubiti strpljenje i ne dajte mu da primeti vašu frustraciju. Nastavite da mu nudite hranu i pokušajte da napravite obrok…

Psihologija igra ogromnu ulogu u određivanju iskustva koje posetilac web sajta ima. Optimizacija dizajna web stranica koja koristi neke od principa psihologije i neuro marketinga ima značajan uticaj na stopu konverzije vašeg vebsajta. Poznavanje načina na koji funkcioniše ljudski mozak i psihologija koja stoji iza akcija od suštinskog je značaja za navođenje ljudi da kliknu na dugme poziva na akciju na vašoj web lokaciji i da se osigura da vaš CRM-sistem odn. upravljanje odnosima sa klijentima bude ispunjen svežim tragovima. Trenutno se sprovodi mnoštvo istraživanja iz oblasti psihologije, što nam omogućava uvid u psihološke cake koji će posetioce vaše web stranice podstaknuti za akciju. Evo liste strategija koje biste trebali imati na umu prilikom dizajniranja vaše web stranice. Ne dozvolite ometanje dizajna. Prema teoriji kognitivne obrade informacija, verovatnije je da će čovek veći značaj pridavati jednostavnijim zadatacima koji zahtevaju manje naprezanja u odnosu na složen zadatak koji zahteva više mentalne obrade. Ako se na vašem sajtu lako razume i intuitivno kreće, šanse za konverziju se povećavaju. Naš mozak se bori sa haosom. Principi minimalističkog dizajna osiguravaju da izgleda da na vašoj stranici elementi ne smetaju…

Asertivni treing ima za cilj da podstiče samopouzdanje i pruži znanja i veštine potrebne za ostvarivanje zdravih međuljudskih odnosa. Ključni termini: Asertivna osoba nesmetano izražava svoje mišljenje, osećanja i uverenja, na način koji je socijalno adekvatan i ne ugrožava prava i vrednost drugih. Asertivna poruka izražava i opisuje osobu, a izrečena je bez ponižavanja i degradiranja drugoga. Agresivna osoba takođe nesmetano izražava svoje mišljenje, osećanje i uverenja, ali na način koji uvek ugrožava prava i vrednost drugoga. Cilj agresije je uspostavljanje kontrole nad situacijom i ljudima, demonstracija moći, dominacija i postizanje pobede nad drugom osobom. Pasivna osoba narušava svoja prava i vrednosti, ne poštuje svoje potrebe i želje, ne postavlja granice u odnosu na druge ljude, u komunikaciji je nesigurna i anksiozna, često nije u stanju da preuzme odgovornost za svoje postupke. Njen cilj je da zadovolji drugog i da po svaku cenu izbegne konflikt. Tematske celine: Učenje o razlikama između asertivnosti i agresivnosti i pasivnosti i ljubaznosti;Učenje o asertivnim pravima;Redukovanje kognitivnih prepreki i uloga koje sprečavaju asertivno ponašanje;Razvijanje asertivnh veština i tehnika: Kako se zauzeti za sebe i svoje ciljeve na način koji nije…

Ono što se često dešava, naročito kod depresivnih osoba, jeste da donose netačne zaključke čiju osnovu čine iracionalna uverenja (misli). Ove greške u mišljenju (kognitivne distorzije) smatraju se uzrokom emocionalnih poremećaja (kakvi su depresija, anksiozni poremećaj) ili bar putokazima ka iracionalnim uverenjima koja poremećaje potkreplju. Vrlo često ovih grešaka uopšte nismo svesni pa tako ne možemo ni da ih promenimo. Ako želimo da osećanja koja doživljavamo budu realistična kako bi čak iako nisu prijatna ipak radila za nas, a ne protiv nas, jedan od koraka jeste osvešćivanje grešaka koje u mišljenju pravimo. Ovim tekstom skrenućemo vam pažnju na one najtipičnije: 1. SKAKANJE NA ZAKLJUČAK - zaključak izveden iz pojedinačnog slučaja. Ovakvi zaključci nemaju dovoljno argumenata koji ih podržavaju, a nekada su toliko iracionalni da kontriraju objektivoj realnosti. Često u su formi “proricanja sudbine” ili “čitanja misli” - na primer: “Nisu me pozvali na žurku danas - nikad neću imati društvo!” “Misliće da nisam normalna kad me vide samu u pozorištu.”   2. FOKUSIRANJE NA NEGATIVNO - preterana generalizacija, zanemarivanje pozitivnog. Slikovito bi se moglo reći da osobe koje na ovaj način razmišljaju, kao da imaju…

Svako od nas je osetio manje ili više bola koji je proizišao iz odnosa sa roditeljima. Tako će biti i kod naše dece. Sebi dodatno možete otežati situaciju zahtevom da morate oprostiti roditeljima za određene postupke. Ova vrsta opraštanja se neće desiti zato “što tako treba”, već kroz proces koji ima svoje faze. Prvi korak ste napravili kada postanete svesni da Vaše određene teškoće proizilaze iz odnosa sa roditeljima. Dalje sledi faza ljutnje, koja je zdrava i potrebna. Da se konačno oslobodite odgovornosti koja Vam ne pripada. Traje duže ili kraće, koliko Vam je potrebno. Posle toga obično ide faza dolaženja u kontakt sa tugom koju ste osećali zbog različitih uskraćenosti kojima ste bili izloženi. Zatim prevazilaženje zabrana koje su Vam upućene. I početak stvarnog življenja u tom segmentu Vašeg života. Tek nakon toga možete autentično razumeti razloge zbog kojih Vaši roditelji nisu adekvatno odgovarali na Vaše potrebe i oprostiti im. Na psihoterapiji možete efikasno proći kroz ovaj proces.

  Ako ne razumete čemu služi Vaš stid…. Ili se pitate otkud to da Vaš stid nestane u odnosu sa nekim, kada Vam više nije stalo do odnosa…. Onda je ova informacija važna za Vas: Stid je manifestacija nesvesne nade da ce druga osoba preuzeti odgovornost da popravi odnos.   obično se stidimo kada se ne osećamo prihvaćeno. Jedna od funkcija stida je da odobrovolji značajnu drugu osobu, koja nije prihvatajuća. Jer iole dobronamerni ljudi obično postanu mekši prema postiđenim osobama. Kada odnos prestane da bude važan, onda više nije potrebno da pokušavamo ili da se nadamo da možemo uticati na nekoga da nas prihvati takve kakvi jesmo.

  Postoji snažna veza između potiskivanja ljutnje i depresije. Kada ne ispoljite ljutnju ka nekome ko Vam čini nepravdu, time ste osnažili Vaše osećanje bespomoćnosti. Koje se nalazi u srži depresije. Dobro je da sa povremeno proverite jeste li u kontaktu sa Vašom ljutnjom. Jedan od načina je da sebi postavite sledeća pitanja: Da li pravim dogovore koji idu na moju štetu? Da li kažem kada mi nešto smeta? Da li se zalažem za moje interese? Da li često trpim? Ako je odgovor DA u prvom i četvtom pitanju, a NE u drugom i trećem, postoji verovatnoća da niste u kontaktu sa Vašom ljutnjom. Uspostavljanje kontaka sa ljutnjom je proces koji se najbrže odvija uz profesionalnu pomoć psihoterapeuta. To je investicija koja se višestruko isplati. Nakon koje ćete vratiti osećanje moći. I biti efikasni u komunikaciji sa drugim ljudima i čuvanju Vaših granica.

Znate li šta je maskirana ili nasmešena depresija? Manifestuje se neobično, tačnije gotovo suprotno od onoga kako zamišljamo da izgleda depresivna osoba. Ova vrsta depresije muči osobe koji ni sebi, a ni drugima ne smeju priznati da im je teško. Ili bar drugima. Spolja su energične, entuzijastične, nasmešene, imaju skoro “savršene” živote. Dok su iznutra izgubljeni, tužni i isceđeni. Teže savršenstvu i u stanju su da bezbroj puta iznova urade isti posao, jer greške i manjkavosti ne smeju da postoje. Imaju osećaj kao da nose tonu tereta na sebi, skoro da ih svaka kost boli. Skloni su prejedanju, pošto je hrana jedini način da se obezbedi kakva – takva prijatnost. Ili uzimanju alkohola, da bi bar privremeno zaboravili koliko im je teško. Nasmešena depresija je teža od tipične. Jer se i ono malo preostale energije investira u negiranje teškoća. Takođe, pošto osoba ne traži pomoć, trpi mnogo više nego što je neophodno. Biti depresivan je u redu. Podelite sa ljudima od poverenja kada se ne osećate dobro. I potražite profesionalnu pomoć.