Postoji snažna veza između potiskivanja ljutnje i depresije. Kada ne ispoljite ljutnju ka nekome ko Vam čini nepravdu, time ste osnažili Vaše osećanje bespomoćnosti. Koje se nalazi u srži depresije. Dobro je da sa povremeno proverite jeste li u kontaktu sa Vašom ljutnjom. Jedan od načina je da sebi postavite sledeća pitanja: Da li pravim dogovore koji idu na moju štetu? Da li kažem kada mi nešto smeta? Da li se zalažem za moje interese? Da li često trpim? Ako je odgovor DA u prvom i četvtom pitanju, a NE u drugom i trećem, postoji verovatnoća da niste u kontaktu sa Vašom ljutnjom. Uspostavljanje kontaka sa ljutnjom je proces koji se najbrže odvija uz profesionalnu pomoć psihoterapeuta. To je investicija koja se višestruko isplati. Nakon koje ćete vratiti osećanje moći. I biti efikasni u komunikaciji sa drugim ljudima i čuvanju Vaših granica.

Znate li šta je maskirana ili nasmešena depresija? Manifestuje se neobično, tačnije gotovo suprotno od onoga kako zamišljamo da izgleda depresivna osoba. Ova vrsta depresije muči osobe koji ni sebi, a ni drugima ne smeju priznati da im je teško. Ili bar drugima. Spolja su energične, entuzijastične, nasmešene, imaju skoro “savršene” živote. Dok su iznutra izgubljeni, tužni i isceđeni. Teže savršenstvu i u stanju su da bezbroj puta iznova urade isti posao, jer greške i manjkavosti ne smeju da postoje. Imaju osećaj kao da nose tonu tereta na sebi, skoro da ih svaka kost boli. Skloni su prejedanju, pošto je hrana jedini način da se obezbedi kakva – takva prijatnost. Ili uzimanju alkohola, da bi bar privremeno zaboravili koliko im je teško. Nasmešena depresija je teža od tipične. Jer se i ono malo preostale energije investira u negiranje teškoća. Takođe, pošto osoba ne traži pomoć, trpi mnogo više nego što je neophodno. Biti depresivan je u redu. Podelite sa ljudima od poverenja kada se ne osećate dobro. I potražite profesionalnu pomoć.

PSIHOLOŠKO TESTIRANJE U našem savetovalištu obavljamo sledeće vrste psiholoških testiranja: Testiranje inteligencije Koristi se baterija KOG 3 koja sadrži tri subtesta za merenje: perceptivnih sposobnosti, verbalnih sposobnosti i rezonovanja i vizo-spacijalnih sposobnosti i rezonovanja. Namenjen je za ispitivanje intelektualnih funkcija odraslih normalnih ispitanika, visoko je pouzdan i često se koristi u profesionalnoj orjentaciji i prilikom prijema u radni odnos. Test je standardizovan za primenu na našoj populaciji a testiranje traje oko 40 min. Testiranje ličnosti Koristi se baterija testova Velikih 5+2 koja sadrži sedam subskala: Neuroticizam, Ekstraverzija, Savesnost, Agresivnost, Otvorenost, Negativna valenca i Pozitivna valenca. Skorovi na ovim subskalama daju uvid u profil ličnosti osobe koja je obavila testiranje. Test se često primenjuje za procenu ličnosti u firmama, prilikom profesionalne orjentacije i namenjen je za odrasle normalne ispitanike. Standardizovan je na nasem uzorku a vreme trajanja testiranja je oko 30 minuta. Testiranje vezano za procenu profesionalne orjentacije Testiranje obuhvata skup testova: test ličnosti, test inteligencije i test profesionalnih opredeljenja (TPO) kao i razgovor sa psihologom. TPO je test koji je konstruisan za potrebe profesionalne orjentacije odnosno pomoći oko odabira budućeg zanimanja i primenljiv je za…

Osobe koje psihoterapiju uzimaju u obzir kao potencijalno rešenje za njihov problem, često ne znaju u šta se tačno upuštaju. Postoje brojni mitovi i nepoznanice u vezi sa ovim načinom ostvarivanja lične promene: šta uopšte podrazumeva psihoterapijski odnos, kako on izgleda, o čemu se u terapiji priča, koliko to traje, i sl. Kod nas psihoterapija u poslednje vreme postaje sve popularnija što se ogleda i u broju pitanja koja o psihoterapiji dobijamo od posetilaca našeg sajta ili fejsbuk stranice. Psihoterapeut dr Vladimir Miletić će odgovoriti na deset najčešćih pitanja koja nam pristižu na ovu temu. 1.       Šta je tačno psihoterapija? Psihoterapija je termin koji se odnosi na dijaloški proces koji se odvija između klijenta i edukovanog psihoterapeuta u cilju facilitiranja promene. Psihoterapija je, dakle, jedna posebna, strukturisana vrsta razgovora koja nam pruža uvide u naše psihološke procese i daje nam priliku da osmislimo pravce za promenu. Ako vam ovakvo određenje psihoterapije deluje previše uopšteno, budite uvereni da je to sasvim namerno tako. Danas postoji mnogo psihoterapijskih pravaca i svako detaljnije određenje bi neke od njih isključilo iz definicije. Najčešći način na koji se terapija odvija…

Psihoterapija je strukturisan proces postepene i ciljane promene individue zarad rešavanje problema, rešavanja neke psihičke tegobe ili razvoja sopstvene ličnosti, na kome zajednički rade klijent i posebno obučeni stručnjak- psihoterapeut. Ovo znači da je ona uvek proces koji se odvija po nekim pravilima, koji ima jasan cilj i strukturu (dakle, ne radi se o bilo kakvom razgovoru). Ciljevi psihoterapije mogu biti različiti, od podrške u prevazilaženju trenutnih problema u oblasti psihičkog života (npr. povećanje motivacije, upravljanje stresom), preko lečenja ozbiljnijih psihičkih problema (npr. fobije, depresija, panični napadi, nesanica...) pa sve do ličnog rasta i razvoja otkrivanjem novih potencijala i uvida o sebi i drugima. Psihoterapija nam može pomoći čak i u slučajevima kada nismo sigurni šta nam se dešava, ali shvatamo da smo dugo nezadovoljni svojim životom, odnosima sa drugima, kada shvatamo da nešto nije kao što bi trebalo ili bismo voleli da bude. Od rešavanja konkretnih tegoba iz oblasti psihičkog zdravlja, sve do promena koje će nam omogućiti da vodimo srećniji i ispunjeniji život, psihoterapija se pokazuje veoma uspešnom metodom kojoj se danas mnogi u nekom trenutku svog života obraćaju. Šta je dakle psihoterapija?…